Доња и Горња Борина

Св. Архиђакон Стефан

         Васићи су бројна горњоборинска фамилија, чије су куће прве у долини Боринске реке, на улазу из Доње у Горњу Борину. Славе Св. Стефана, и по свему судећи сродни су осталим Стјепањштацима у Горњој Борини, али њихово порекло није до краја разјашњено.

Први поуздано познати Васићи били су браћа Јован и Симеун.  Они су у попису становништва 1863. године наведени као пасторци у кући Миће Којића. Према редоследу домаћинстава, изгледа  да се та кућа налазила управо тамо где су и сада куће Васића.

15. Мићо Којић, земљоделац, 38

     жена Василија, 35

     пасторци Јован, 15

                     Симеун, 9

     пасторке Ивана, 17 и Станка, 10

Вредност имања 108 дуката ћесарских

Овај Мићо највероватније није потицао од горњоборинских Којића. Могуће да је он био из доњоборинских Којића који славе Св. Аврама. У кући Које Аћимовића на Гучеву (претка ових Којића) у тефтеру из 1836. године записан је мали син Мићо.

         Василија је била удата за неког од Стјепањштака, и са њим родила Јована и Симеуна. Мићо је (највероватније) дошао код ње у кућу кад је остала удовица. То што је он у попису 1863. године наведен као домаћин, чиста је формалност, јер је био мушка глава. Кућа и имање су били Василијиног првог мужа, који је славио Св. Стефана, и Јован и Симеун су касније наставили ту славу. Ни у једном документу није пронађено име  Јовановог и Симеуновог оца. Стари Васићи су причали да је његово име било Васо, но то је упитно. Врло је могуће да је презиме Васић изведено од Василијиног имена.

         Мићо Којић и Василија су 1857. године добили близнакиње Миљку и Смиљку, што је забележено у протоколу крштених лозничке цркве. Те две њихове кћери су вероватно умрле као мале, а није познато да ли су имали још деце.

1. лоза Јована Васића

         Јован је рођен око 1848. године. Наведен је у пореском списку 1888. године, што значи да је тада био жив. Није познато када  је умро. Јованова жена се звала Мира.  Познато је да су имали синове Крсту и Милована. У протоколу умрлих је 1874. године забележена смрт мале Анице, кћери Јована Василића из Борине.

Крста Јованов је рођен 1866. године, а погинуо је у Првом светском рату. Био је ожењен Митром, али изгледа да нису имали деце.

Милован Јованов (1869-1925) био је учесник Првог светског рата и носилац Албанске споменице (Солунац). Женио се два пута. Прва жена му се звала Миља и са њом је имао децу: Драгомира, Драгољуба, Радомира, Радојку и Гроздану.  После рата се оженио Митром (рођ. 1882) од Миловановића из Клубаца и са њом добио Душана и Станимира,

Драгомир Милованов је рођен 1899. године.  Био је ожењен Јованком од Аврамовића из Зајаче. Имали су децу: Славољуба, Милована, Радојку, Милицу, Славку, Вукосаву и Момирку.

Драгољуб Милованов је рођен 1903. године. Жена му је била Ђурђија од Јовановића из Брасине. Имали су децу: Милорада, Милана,  Лепосаву, Живку и Добринку.

2. лоза Симеуна Васића

         Симеун је рођен око 1854. године. Наведен је као домаћин у пореском списку из 1888. године, а није познато када је умро. Звали су га Кулибан, и тај надимак носе сви његови потомци. Женио три пута. Прва жена му се звала Горица, друга Станка и трећа Стоја. Имао је са њима децу: Матију, Тому, Боју, Тадију, Петра, Томку, Ангелину и Стамену.

Матија Симеунов се женио два пута, а обе жене су му имале исто име, Загорка. Сахрањен је на Врењу више Васића кућа. Имао је синове Чеду и Михаила.

Михаило Матијин (1904-1957) је био ожењен Иконијом од Митровића из Ковиљаче. Имали су децу: Милутина, Душана. Миросаву, Радојку, Загорку и Миланку.

Тома Симеунов је рођен 1896. године. Женио се два пута. Прва жена му је била Кристина (1898-1943) из Петровића. Имао је чак једанаесторо деце: Радосава, Видоја, Драгослава, Милојка, Милорада, Милана, Драгицу, Драгињу, Стану, Милеву и Милицу,

Бојо Симеунов је био ожењен Јоком. Нису имали деце.

Тадија-Тадо Симеунов је рођен 1906. године. Женио се два пута, прва жена му је била Божана из радаљских Павловића, а друга Загорка од Бурмазовића из Дворске. Имао је децу: Николу, Витомира, Милоша, Милана, Павла, Петра, Миленију, Зорку, Даницу и Станојку.

Петар Симеунов (1899-1945) је био ожењен Живаном из Танасковића. Имали су децу: Ненада, Предрага (Драгана), Милоша, Сергија, Славка, Здравка и Миланку.