Борина у доба српске деспотовине

По српској народној традицији и упрошћеном виђењу историје, након Косовског боја 1389. године наступило је турско ропство и мрак. Али, није било баш тако. Уследило је доба српске деспотовине, неколико деценија привредног и културног успона државе у којој је и Бохорина доживела своје најсјајније дане. Син кнеза Лазара, Стефан, у почетку је владао као турски вазал. Са одредом српске оклопне коњице учествовао је у неколико битака на страни Османлија, па тако и у бици код Ангоре (данашња Анкара) 1402. године, у којој су Турци претрпели тежак пораз од Монгола предвођених каном Тамерланом. Османлијско царство је дошло на ивицу расула, а Стефан је из те ситуације извукао корист за себе и за Србију. Легенда каже да га је Тамерлан испратио кући са почастима, задивљен јунаштвом и вештином једног од најбољих витезова Европе тог времена. На повратку из Мале Азије свратио је у Цариград, где се политички приближио Византији и од цара добио титулу деспота. Следеће године је прихватио вазални однос према угарском краљу Жигмунду, од кога добија на управу Мачву, Посавотамнаву и Браничево, са градовима Београдом и Голупцем. Тиме је Србија чврсто изашла на природне границе, Саву на северу и Дрину на западу, а Бохорина се поуздано нашла у њеном саставу. Деспот Стефан је 1405. године обновио Београд, и у њега преместио престоницу своје државе.