Доња и Горња Борина

Доња и Горња Борина су насељена места у западној Србији, на самој граници са Босном. Кроз историју су у неким периодима  то била два засебна села, а некад чинила и јединствено село – Борину. У савремено доба, након Другог светског рата, то су две одвојене месне заједнице, које су чак сврстане у различите општине. Доња Борина припада малозворничкој, а Горња Борина лозничкој општини. У важећој административној подели Републике Србије, овај крај је у саставу Мачванског округа. Кроз историју, Борина је некад бивала у склопу Рађевског, а некад Јадарског (или, како се говорило, Јадранског) среза.

Горња Борина се простире између  19˚13′  и 19˚17′  источне географске дужине, те 44˚24′  и 44˚27′ северне географске ширине. Доња Борина се простире између 19˚9′  и 19˚13′  источне географске дужине, те 44˚25′  и 44˚28′ северне географске ширине. Горња Борина се на западу граничи са Костајником и у једном уском појасу са Брштицом. Са североисточне стране јој долази Зајача, а од југa Радаљ. Доња Борина се од североистока граничи са Зајачом, даље према северозападу са Брасином, а на југу са Радаљем. На западу излази на Дрину и границу са Босном.

Сл. 2.1 Границе Доње и Горње Борине, и околних села

Горња Борина је неразвијено планинско село. Сви путеви су типа макадама, без иједног метра асфалта. Према попису из 2011. године у селу је регистровано 144 становника, 137 са сталним местом боравка, а 7 на привременом раду у иностранству. Број домаћинстава је 61, а стамбених јединица 91. Број становника је у паду деценијма уназад. Према попису из 1991. године у селу је живело 226, а 2002. године 188 лица. У Горњој Борини постоји четвороразредна школа, док ученици виших разреда иду у школу у Зајачи. И у црквено-административном погледу село припада зајачкој парохији. Од привредних субјеката, постоје једна продавница и расадник украсног биља. У Горњој Борини су вековима експлоатисани дрво, камен и рудно-минералне сировине. То се ради и данас, али од остварених прихода у село се никада није ништа улагало.

Доња Борина је велико и развијено село, кроз које пролази магистрални пут M19.1 (Лозница-Љубовија-Ужице) и железничка пруга. Баш у Борини је железнички мост на Дрини, преко кога пруга Тузла-Зворник-Рума прелази из Босне у Србију. Према попису из 2011. године, у насељу је регистровано 1559 становника, од којих 1515 имају стално место боравка, док су 44 лица на привременом раду у иностранству. Број домаћинстава је 519, а број стамбених јединица 707. Према попису из 1991. године Доња Борина је имала 1624, а 2002. године 1720 становника. У Доњој Борини постоје осмогодишња школа, месна канцеларија, пошта, амубланта, дом културе и фудбалски клуб. У селу је храм Св. Пророка Илије Српске православне цркве,  чија парохија обухвата Доњу Борину и највећи део Брасине. Од делатности у самом месту највише је заступљена пољопривреда, а осим тога функционише и неколико занатских радњи, угоститељских и трговинских објеката. Угоститељство је оријентисано на дринску обалу. Традиционална привредна делатност, по којој је Борина позната у окружењу, је производња креча на древни начин, у кречанама укопаним у земљу, где се као енергент користе дрва.

Сада ће бити изложен кратак физичко-географски опис села, да би се увели основни топоними који ће се користити. Посматраћемо Горњу и Доњу Борину као једну целину у сливу Боринске реке, од њеног изворишта у Борањи, па до ушћа у Дрину. Боринска река, која се понекад и сама назива Борина, настаје испод виса Крива јела (801 метар надморске висине), и одатле тече у дужини од око 12 километара до ушћа у Дрину. У почетку чини клисуру, а у доњем току се око ње шире обрадива поља.  У непосредној близини изворишта Боринске реке је раскрсница планинских путева под именом Турски гроб, која се налази на самој тромеђи Горње Борине, Радаља и Брштице. Један пут одатле води према Шареној букви, други ка Столицама, а трећи низ Борину. У почетку иде изнад клисуре Боринске реке, па се спушта у њену долину и прати је све до магистралног пута у Доњој Борини. Ово је главни сеоски пут, у дужини од око 15 километара. Већи део је макадам, а задњих 4 километра кроз Доњу Борину је асфалтирано. Пут вијуга око реке и прелази је мостовима на седам места.

Планински предео у коме настаје Боринска река припада масиву Борање. Међутим, низводно се може сматрати да долина реке дели планине Гучево и Борању. Сва брда која се спуштају на њену десну обалу припадају Гучеву, а она која належу на леву Борањи. У почетку су са десне стране Орлујак (721 м), Правце (635 м), Кошевина (602 м) и Лом (526 м), а затим пространи Мамутовац (632 м) на коме је смештен највећи део насеља Горње Борине. Изнад Лома се уздиже Костајнички Биљег (693 м), на коме је граница између Горње Борине и Костајника. Испод Лома, са западне стране, тече и у Боринску реку се улива Брезовачки поток. Између Лома и Мамутовца је Прљински поток. Следећи висови после Мамутовца су Сугреб (460 м) и Пецково брдо (371 м), између којих тече Орови поток. Преко Пецковог брда иде граница између Горње и Доње Борине. Изнад Сугреба се Горња Борина протеже најдаље на север, према гучевском врху Стражило (522 м).

Кроз насељени део Горње Борине иду два пута, који се одвајају од главног сеоског пута и састају на Мамутовцу на месту Раскршће. Један је уз Периће, а други се одваја код чесме Краљевац. Са Раскршћа се даље силази путем у Зајачу.

Лева страна Боринске реке у Горњој Борини је врлетан, беспутан и углавном ненасељен предео. Ту су брда Мали Цип (540 м) и моћни Велики Цип (578 м), који изгледа као самостална планина, а северна страна му стоји скоро вертикално према Реци. Између Малог и Великог Ципа тече Батвански поток, назван по висоравни Батве иза Ципа. На крају Батви је потес Црквина, гранична тачка између Горње Борине и Радаља. Следеће брдо низводно од Великог Ципа је Злоступ (441 м), на чијем врху је тромеђа Радаља, Горње и Доње Борине. То је уједно и тачка у којој радаљски атар прилази најближе до Боринске реке. Између Великог Ципа и Злоступа се у Боринску реку улива Рогуљски поток, назван по радаљском засеоку из кога тече.

Између Пецковог брда и Присоја се улива у Боринску реку Буков поток. То је већ почетак Доње Борине, која на десној страни Боринске реке заузима пространу територију све до врха Кулиште (699 м) на венцу Гучева.  Ту се вежу брда: Ђурђево, Ђедовац и Руст, испод којих тече Бијела ријека. Даље низ Боринску реку је брдо Кућерине и уједначени брдовити предео све до венца Метаљка под гучевским врхом Ивановача (633 м). Ово је све слив потока Ранутовца који се испод Кућерина улива у Боринску реку. Затим следи блаже брдовито подручје куда тече речица Каменица, а након њега се диже брдо Клисар (274 м). Поврх Клисара је настањена висораван која веже све до брасинског засеока Баре. Овде је гранична тачка између Доње Борине и Брасине позната као Точак, по називу старог извора са чесмом. Испод западне падине Клисара тече поток Црквењак и у месном центру Доње Борине се улива у Боринску реку. Између Црквењака и Дрине брасински атар улази као клин скоро до Боринске реке, заузимајући највећи део Батар-поља. Овде је територија Доње Борине врло узан појас уз Боринску реку.

На левој страни Боринске реке Доња Борина почиње од врха Злоступа, па обухвата најпре брдо Ћуково (412 м). Од Ћукова се према Радаљу, све до Стражовнице (393 м) и на запад према Дрини, шири пространа висораван Лепеница. Између Лепенице и реке Дрине су Вујанића Брдо (181 м) и Бобија (266 м). Између Бобије и Радаља теку два потока, једини водотоци у Борини који не припадају сливу Боринске реке, већ се директно уливају у Дрину. То су Требешњица (у горњем току се назива Стјепанов поток) и Маљетовац. Доња Борина излази на Дрину у појасу дужине око 2800 метара, од чега је свега 300 метара са десне стране Боринске реке до брасинског атара, а остатак са леве стране до Радаља.

Доња Борина се дели на неколико заселака, према томе како је груписано становништво. Најмањи и најгушће насељен је Батар, који представља административни и културни центар села. Батар се рачуна око ушћа Боринске реке у Дрину, и не више од 1000 метара узводно, у околини саме Реке.  Са десне стране Боринске реке су засеоци Клисар и Гучево, а са леве Лепеница и Андрача. Засеок у сливу потока Маљетовца се обично назива Петковићи, према великој фамилији која насељава то подручје. Саобраћајнице кроз Доњу Борину су неколико асфалтираних путева који се одвајају од главног сеоског пута и иду према засеоцима. Када се од магистралног пута уђе у Батар, први је пут који на леву страну води према брасинском засеоку Гај. Њиме се врло брзо напушта борински атар. Следећи је пут преко Клисара,  који у дужини од пар километара веже са брасинским засеоком Баре. Затим, са исте леве стране, долази кружни пут, који се одваја од главног и после око 2 километра поново враћа на њега. И последњи је пут који води у засеок Гучево, односно према кућама Радића, Митровића, Симеуновића и Илића. Са десне стране су путеви према викенд-насељу Дедиње, затим пут на Лепеницу и пут који се одваја у Андрачи и опет излази према Лепеници. Од магистралног пута се одваја пут преко Бобије, који саставља са оним лепеничким.

Боринска брда су претежно кречњачког састава, обрасла листопадном шумом. Највише је заступљена заједница букве и граба, те цера и храста, а местимично се јавља багрем. Друге врсте дрвећа расту само појединачно, а четинари једино у вештачким засадима. Занимљиво је да су масиви брда Цип и Злоступ са боринске стране кречњачки, док према Радаљу већ креће гранит, који чини састав свих радаљских брда.